Вести

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
КРВ ЖИВОТ ЗНАЧИ
 
Крв живот значи! Често изговоримо ову реченицу, а да заправо нисмо ни свесни јачине овог слогана. Живот нас научи много чему.
Наиме, моја сестра Пава је добровољни давалац крви. Била је трећи разред гимназије када је први пут добровољно дала крв. Сећам се да ју је мама прописно изгрдила. Па, зашто није попричала о томе са њом и татом, па зна ли она да јој то може нашкодити и све тако...Пава се правдала да се са њима не би могло договорити, па је зато то учинила на своју иницијативу и уверена је да је урадила праву ствар. Све ово сам посматрала из прикрајка и некако нисам знала којој страни бих се приклонила...
Није прошло много времена, а моја бака је морала на операцију у Чачак. У тамошњој болници један од услова операције био је да се обезбеди крв и обезбеђена је. Дакле, и за моју баку је неко морао да да крв како би јој била пружена помоћ. Све је прошло у најбољем реду и моја бака је опет здрава и весела.
Од тада ја другачије гледам на добровољно давалаштво крви. Сматрам да је моја сестра добра и хумана млада особа, која паметно расуђује и исправно поступа. Моја Пава је мој узор, а свака здрава особа треба да да крв и тако неком спасе живот. Када одрастем, бићу као моја сестра.
Зато, дајмо крв зарад наше боље будућности!
 
ДУЊА ЛУКОВИЋ IV/4
Наставник: ЉИЉАНА ИВАНОВИЋ

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
ШТА МИ ТО НЕ ДА МИРА
 
Када се љутимо на све око себе, када нам више нису интересантне лутке и војници, када желимо да се осамимо и размишљамо, када постоји неко ко нам не да мира, кажу – одрастамо.
Пролазе године, тако тихо и неприметно, а ми смо све зрелији. Приметила сам да се и са мном нешто чудно дешава. Млађа сестра и брат ме ужасно нервирају, родитељи су постали досадни са својим причама. Волела бих да некако могу да побегнем из овог лудог света и мислим на дечака због ког сам погрешила задатак из српског језика. Наставница се слатко насмејала.
Пошто смо старији и зрелији, полако схватамо шта значи љубав. Ову врло необичну ствар свако доживљава на свој начин. Али, оног дана кад сам га угледала, створила се љубав каква пре није постојала. Од тог тренутка сваки пут када га видим почнем да муцам, језик ми откаже и имам врло чудан осећај у стомаку. Волела бих да ме родитељи некада схвате ако не излазим из собе по цео дан или када из беса залупим врата. Једноставно, свиђа ми се ово лудило у ком сам се обрела. Тата би ми само рекао: „Луде године!“ Једино што желим је да самујем и целу главу и душу испуним тим чудним створом који ми не да мира.
„Нешто ме мучи,
а мама каже:
још си ти балава за такве ствари.“
 
ЈОВАНА МИЈАТОВИЋ VII/2
Наставник: АНА РОГОВИЋ

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
ОДНОС ЧОВЕКА И ЖИВОТИЊА У ОБРАЂЕНИМ КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА
 
Као и у сваком односу, однос човека према животињама може бити различит. Неки људи се односе немилосрдно и безосећајно, повређују их. Ипак, постоје и људи који воле своје животиње и брину о њима, али, нажалост, таквих људи је мало.
У песми „Песма о керуши“ представљен је човек који повређује своју кују тако што узима њену штенад и баца их у воду. Није га занимало да ли ће је повредити. Био је себичан, суров и без милости, не питајући се како ће се керуша осећати након његовог страшног чина. Она је за њим трчала, завијала као да је плакала и молила, а од месеца јој се чинило да види своје жуто штене.
Сасвим супротно, у приповеци „Јаблан“ Петра Кочића дечак Лујо волео је бика Јаблана највише на свету. Пазио га је као очи у глави, два пута га на недељу солио, чак је и ужину делио са њим. Тепао ми је док је ручао, а за друге бикове није хтео ни да чује. Поносио се тиме што је његов „бак“ најјачи у околини. Док се Јаблан борио са царским биком, Лујо се плашио, али је ипак веровао у Јабланову победу.
У роману „Орлови рано лете“ дечак Николица добио је надимак Николица с приколицом, јер је његова Жуја свугде ишла са њим, чак и у школу. Били су нераздвојни и верни пријатељи. Када је нови наставник забранио да пас долази у школу, више ни Николица није долазио. Према Жуји се односио брижно и племенито, као што су то чинили бака и дека према гуски Алфонсини у роману „Мој дека је био трешња“. Сматрали су је паметном и цивилизованом.
Ако човек воли свог љубимца, и љубимац ће њега. Треба да будемо добри према животињама, јер онако како се односимо према њима, такви смо и као људи.
 
ДАЈАНА ДРАГИЋЕВИЋ VI/5
Наставник: АНА РОГОВИЋ

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
МОЈА БИОГРАФИЈА
 
Моје рођење је, колико знам и како су ми говорили, било много забавно. Рођена сам 23. 1. 2009. године. Доктори су одмах рекли да ћу бити врло висока.
Од дана када сам дошла на овај свет сви су ме заволели. Ко год би ме видео, уштинуо би ме за буцмасте обрашчиће. Моје друштво из комшилука било је стално поред мене. Нема дана када се не бисмо играли. По цео дан бисмо испробавали нове ствари.
Прве дане у вртићу провела сам плачући. Никако нисам хтела да идем у вртић све док нисам видела шта све има у њему. Касније сам једва чекала да идем, да се играм и учим нешто ново. Ипак, када би нам васпитачица задала нешто за домаћи задатак, ја бих се вратила кући сузних очију јер нисам могла да се сетим шта треба да урадим.
Прво што сам научила да нацртам била је кућица. Без врата, без крова, без прозора, без оџака, само је имала једну страну. Затим сам почињала да цртам некакве измишљене предмете. Полако смо почињали да пишемо слова. Најтеже ми је било да напишем ж. Васпитачица ми је на све могуће начине објашњавала како се оно пише, али није вредело. Научила сам свако друго слово, али ж никако. Такође, црна боја ми није задала ништа мање мука. На питање зашто не знам да покажем црну боју, говорила сам да је то због тога што немам такав лак за нокте. Много сам волела да узмем мамине лакове, да се сакријем и уместо да налакирам само нокте, лакирала сам целе прсте, постељину, паркет, луткине ноктиће...
Е, од поласка у први разред нисам имала никаквих проблема. Нисам волела свет око нас, али сам блистала у физичком вапитању. Када би ме неко питао који ми је омиљени предмет, одговарала бих да највише волим велики одмор. Данас не волим историју, а физичко је још увек моја велика љубав.
Како време тече, људи се мењају. Сви смо различити, али сви исписујемо аутобиографије.
 
ЈOВАНА ДАНИЛОВИЋ VI/5
Наставник: АНА РОГОВИЋ

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
МОЈЕ ДОБРО У ВРЕМЕНУ ЗЛОМ
 
Ускоро ће пролеће, а мени се чини као да је читав свет стао већ одавно. Ништа се није променило.
Људи и даље пролазе преплашени с маскама на лицу. И даље не идем нормално у школу. Мрско ми је што опет видим гужву испред ковид амбуланте. Сав се најежим када туда прођем и плашим се да ћу видети некога кога знам, неког блиског. Не могу да не приметим забринутост и тугу на бројним лицима. Шта да радим...станем на трен, удахнем дубоко и после учења крећем у акцију, од продавнице до апотеке, носим све што треба баки, деки, комшилуку... Надам се да ће лекови које носим помоћи мојим драгим. Вреди борити се, па макар и овако. И бака и дека су се давно вакцинисали, па су се опет разболели! Не знам шта да мислим о тим ђавољим вакцинама, а да не помислим на оне који их нису ни дочекали.
Размишљам о свим оним људима којима је забрањено да раде због ковида, па шта ће они јадни, како ће се изборити? Шта ће њихова деца када они не могу да плате честито рачуне и да једу? Само кад помислим на њих не буним се, шта год мама или бака спреме, добро ми је. Кад год ме питају шта желим, кажем да имам све и заиста тако мислим. Какав је ово живот? Ма, ово је одавно само преживљавање! Какво ми је ово детињство? Не могу са својим друговима да гласно навијам, кријем се око трибина. Не смемо да идемо на екскурзије, нема прослава, нема рођенданских журки... Нема летњих путовања ни преласка границе. Нема више радовања због изгубљених часова, јер идемо на неку представу или да гледамо филм у Дому културе... Што би рекао мој комшија Будо: ,,Нема чега нема!” Све је у неком хаосу и лудилу, као ноћна мора из које бих се што пре пробудио!
Мене интересује ко ће да одговара за све ово? Кога ће позвати да одговара за овај злочин светских размера? Ко је крив за небројене уништене животе? Што се не удруже светске силе у хватању кривца за овај биолошки рат? Где су тајне службе, што се не договоре представници? Мада, довољно ми је да погледам ово наше расуло. Народ је болестан и очајан...
Нисмо моји другови и ја неке особе које се лако предају, доћи ће дан када ће опет бити свега, само ћемо ми бити зрелији и одговорнији, па ћемо све то употребити за боље и срећније сутра!
Зато, море, ђаци треба да загреју столицу и уче. А ти, Боже, помагај!
 
АНДРИЈА ПЕТРОВИЋ VII/2
Наставник: АНА РОГОВИЋ

О школи

Основна школа ''Милинко Kушић'' наставља традицију основне школе из Ивањице, отворене 1834. године и основне школе Шуме, отворене 1927. године. Решењем из 1955. године ове две школе спојене су у једну школу у осмогодишњем трајању. Убрзо затим ова школа добија данашње име, односно име народног хероја Милинка Kушића.

Радно време

Понедељак - петак: 07:00 - 15:00

© 2019 OŠ Milinko Kušić. Sva prava zadržana.

Search