Вести

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
МОЈЕ ПИСМО СВЕТУ
 
У данашње време моји вршњаци и ја информисни смо о многим стварима, можда и више од одраслих: наших родитеља,рођака, наставника, инструктора.... Вирус –пошаст данашњице умногоме је допринела томе. Омогућила нам је да живимо у виртуелном свету, да даноноћно тако и функционишемо: учимо, дружимо се, одговарамо пред екранима.
Могла бих да пишем о много чему, али дефинитивно пожелела бих да се обратим свим својим вршњацима са следећом поруком:
Драги моји пријатељи, они стварни и они виртуелни,
Хајде да се ујединимо и постанемо добри, поштени и паметни људи, хајде да се окренемо правим животним вредностима: породици, знању, пријатељству. Хајде да почнемо да проводимо дане што више са породицом, што мање са телефонима ; да гледамо породичне филмове и једемо кокице у дневним собама пред малим екранима а не три Д технологију, да поштујемо традицију и породичне обичаје а не да гледамо тик-токове и славимо Ноћ вештица. Хајде да свакога дана једни другима шаљемо срдачне поруке, без заједљивости и љубоморе; хајде да једни другима помогнемо да пребродимо пубертетске проблеме, да заједнички поправимо лоше оцене, да негујемо климу поверења једни према другима. Хајде да не анализирамо и не меримо наша знања, већ да се удружимо и превазиђемо сами себе јер једино нам знање нико не може одузети. Хајде да се не упоређујемо и не вређамо већ да се дружимо и излазимо. Хајде да неМоје писмо свету седимо сами у својим собама већ да шетамо парком, градом, улицом; хајде да се посећујемо и ћаскамо, а не да „четујемо“. И нека то буде у току дана, а не ноћу. Хајде да поштујемо поподневни одмор јер је свима потребан. Хајде да будемо културни да старијима од себе макар кажемо „Добар дан“ и „Довиђења“ јер поуздано знам да је некима од нас то још увек непознато. Хајде да не будемо саможиви и размажени, да се не водимо паролом „Хоћу све, и хоћу баш сада“. Хајде да се потрудимо да будемо културни и васпитани.
Размислите о томе да можда сами себи треба да поставимо границе, у кући, у школи, на јавним местима. Хајде да променимо свет на боље. Воли вас Марија.
 
МАРИЈА КОМАТИНА VIII/3
Наставник: СУНЧИЦА БОЈОВИЋ

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
МОЈЕ ПИСМО СВЕТУ
 
Драги Свете,
Већ дуже време желим да напишем писмо и пошаљем га, али не знам тачно на коју адресу. Мисли ми лутају час на једну, час на другу страну.
Стојим на тераси и посматрам природу. Касна је јесен и све ме већ подсећа на зиму. Требало би да смо сви срећни и задовољни, али није тако. Да ли је заиста истина све што се око нас дешава?
У једном дану све се преокренуло. По други пут прекинута је школа, дружење, дечија игра. Празне су улице али и паркови. Не чује се дечији жагор. Нема деце која возе бицикле, ролере и шетају. Старије особе затворене су у своје куће. Већину послова, родитељи обављају из својих домова. Ђаци прате наставу преко ТВ канала и Зум учионица. Нико није сањао да се може појавити такав вирус који ће све преокренути. Није се најавио и нико није знао у каквом ће облику доћи, а дошао је да нас све напомене, цео свет, сиромашне и богате, да су сви једнаки пред Богом. Желео је да нам каже како треба да се понашамо једни према другима и према природи. Скренуо нам је пажњу да мало времена проводимо са својом породицом. У овако тешкој ситуацији, сви зависимо једни од других. Ако чинимо добро, добро ће нам се и вратити. Затворене су нам границе и већ дуже време чезнемо да видимо своје рођаке из иностранства и пријатеље. Понекад се питам куда заиста иде овај свет. Нисам сигуран коме бих тачно требао да упутим ово писмо. Да ли све ово што се дешава је сасвим случајно или то намећу моћне силе. Мало тога смо у могућности да сами предузмемо и изађемо из ове ситуације. Из дана у дан, очекујемо да ће се стање само од себе променити. Ни сами не знамо куда све ово води. Волео бих да ми Ви, моћни свете одговорите шта се заиста дешава. Тек сада сам схватио колико је важна комуникација између људи, а не само телефони и рачунари. Свима нам недостају пријатељи, школско дружење.
Драги свете, ми живимо исто из дана у дан и чекамо да се нешто промени. Надамо се да ће те нам у томе помоћи. Овакве околности нису ни мало пријатне и не одговарају нам. Надамо се да нећемо морати још дуго да чекамо. Сви верујемо у то да ће вирус брзо проћи и да ће опет бити све исто као и раније.
 
НЕМАЊА ЛУКОВИЋ VIII/3
Наставник: СУНЧИЦА БОЈОВИЋ
 
 

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
МОЈЕ ПИСМО КОЈЕ ЋЕ ПРОМЕНИТИ СВЕ!
 
На овом свету има пуно ствари које би требало променити, ипак оно што би највише требало да променимо јесте загађење. Када то кажем не мислим само на фабрике и на чињеницу да уопште не водимо рачуна о планети на којој живимо већ мислим и на загађеност друштва која је такође све већа и већа.
Сви се рађамо једнаки као сасвим чиста и неискварена бића. Једино што тада знамо јесте да волимо и будемо срећни. Временом крећемо да се мењамо и попримамо особине људи који се налазе око нас биле оне добре или лоше. Када смо тако мали причају нам разне бајке, а ми растемо у уверењу да је живот предиван, да смо сви принчеви и принцезе и да свака прича има срећан крај. У том тренутку верујемо у све што нам говоре док не кренемо да схватамо да живот није баш тако савршен као што су нам причали. Погледамо око себе. Шта видимо? Видимо гомилу људи и деце, исте као ми, како свакодневно умиру од глади, а такође видимо и оне који краду од људи и понекад и убијају да би стигли до новца и живели у ,,раскоши”. Ту су и друштвене мреже на којима видимо милионе ,,савршених” људи због кпјих постајемо анксиозни и несигурни и сваки дан себи бостављамо питање: ,,Да ли сам довољно добар/добра”. Такође ту је и све више насиља међу децом због њихове различитости због које би требало да се осећају поносним, а не да се крију зато што се некоме не допадају. Ту је још пуно ствари о којима бих могла да причам, али овде ћу стати.
Драги моји вршњаци сви ми се водимо тим да то што ћемо ми урадити неће променити ништа, али ако сви ми то кажемо себи у праву смо, ништа се неће променити. Ипак ако сви покушамо да направимо овај свет бољим местом за живот можда и успемо. Тако да да ли сте за да променимо оно што можемо или ћемо цео живот ћутати?
 
ДРАГИЦА МАРКОВИЋ VIII/4
Наставник: СУНЧИЦА БОЈОВИЋ

О школи

Основна школа ''Милинко Kушић'' наставља традицију основне школе из Ивањице, отворене 1834. године и основне школе Шуме, отворене 1927. године. Решењем из 1955. године ове две школе спојене су у једну школу у осмогодишњем трајању. Убрзо затим ова школа добија данашње име, односно име народног хероја Милинка Kушића.

Радно време

Понедељак - петак: 07:00 - 15:00

© 2019 OŠ Milinko Kušić. Sva prava zadržana.

Search