Поштовани,

Јутрос је међу нама одјекнула тужна вест. Изгубили смо драгог и поштованог колегу Стевана Давидовића. Тешко је помирити се са болом који нас је преплавио после много дана молитви и наде за његов живот. Био је велики борац и човек несаломивог духа. Последњу битку је изгубио напречац и на жалост свих нас. Нисмо очекивали овакву вест јер смо навикли на његове победе. Тако и одлазе најблиставији, можда баш због тог вишка храбрости и бистрине која пркоси свакој људској слабости. Таквог духа био је и најбољи међу нама, наш драги Стевица.

Током радног века истицао се продорношћу. Био је неуморан у послу и својом снагом покретао је остале. Није случајност што је његово име заискрило у овој професији. Одмалена су га красиле виспреност и љубав према науци. Каријеру је започео као професор физике у средњој школи усмереног образовања у Ивањици (1978–1980). Потом напредује на месту просветног инспектора Општине Ивањица (1985–1992). У међувремену прелази у Ужице као школски надзорник за физику (1992–1994). Упоредо ради као асистент на Машинском факултету у Ужицу (1981–1989) и као предавач Више техничке школе у Ужицу (1981–2003). Потом ради као помоћник директора у Основној школи „Милинко Кушић“ у Ивањици (1994–1997). Године 1997. постављен је за директора новоосноване Основне школе „Кирило Савић“ у Ивањици у којој ће радити све до 2003. године. Затим кратко ради у ивањичкој Гимназији као професор физике све до 2006. када ће бити изабран за директора Основне школе „Милинко Кушић“ (2006–2020). Радећи у овој школи постизао је многе успехе, и захваљујући његовој преданости, ова установа је 2016. године награђена највећим достигнућем у области образовања – Светосавском наградом.

Овај дан је тежак за све нас, његове сараднике, бивше колеге, пре свега, пријатеље. У редовима ове светле биографије не стоји оно по чему ћемо га највише памтити, а то су, у првом реду, његова великодушност и племенитост. Његова воља да свакога учини срећним. Његов жар према животу.

Уз искрено саучешће породици драгог нам Стевице, опраштамо се последњи пут. У нама ће и даље живети тај добри човек кроз успомене и његова дела. Недостајаће нам његова топлина и осмех којим је уливао ведрину. Нека му је вечна слава.

Колектив Основне школе „Милинко Кушић“ Ивањица