НА КРИЛИМА МОЈЕ ЖЕЉЕ

 

Као и свако дете, и ја много маштам о разним путовањима, догађајима и узбудљивим доживљајима. Велики сам љубитељ свих врста животиња и жеља ми је да живим где их је доста. Замишљам живот у широким пољима обраслим травом и препуним разних животиња у Африци.

Гледајући емисије о животу животиња у дивљини Африке, замишљам себе у улози туристе који обилази сва та предивна места. Отац ми је причао да има туристичких организација које воде љубитеље животиња и природе у обилазак истих. Од тада, замишљам себе како путујем по Савани у отвореном возилу и посматрам разне животиње. Са десне стране, из једног шумарка истрчаше и појурише за антилопом која је мирно до тада мирно пасла зелену траву. Кад примети лавице скочи и поче да бежи како би спасла свој живот. Њени скокови су били високи и елегантни, као прелепа балерина на позорници. Одушевљено сам је посматрао и навијао да умакне лавицама. Радосно сам запљескао рукама кад се то и десило. Испред нашег возила наиђе колона огромних слонова. Морали смо да станемо како би их пропустили. Напред је ишла велика слоница са огромном сурлом и великим ушима. Поред ње је трчкарало мало преслатко слонче и свирало у своју трубицу. У колони за слоницом било је двадесетак слонова различите величине. Снимке које сам направио мојим фото-апаратом вечно ћу чувати. Настависмо даље пошто прође слоновски воз и одушевљавали су насследећи призори. Са леве стране у замућеној реци видели су се крокодили и нилски коњи. Чекали су да уплашене зебре приђу и пију воде, како би обезбедили себи ручак. Испред нас поред једног великог дрвета стајала је грациозна жирафа и грицкала лишће са њеног врха. Одушевио ме је њен изглед тако дугачке и елегантне ноге и предуги врат су ми изгледали божанствено.

Све ово што сам замишљао, чинило ме је срећним и узвишеним. Надам се да ћу у будућности ову моју жељу испунити и све ово стварно доживети.

 

АЛЕКСА ТРАЈКОВСКИ V/4

Наставник: СУНЧИЦА БОЈОВИЋ

РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГ МОСТА

 

Мост представља једно од највећих достигнућа човечанства, поред тога што повезује обале река, чиме уствари повезује људе, омогућава саобраћај и послове, он метафорички представља и повезивање, спајање и раздвајање живота и судбина. Разне ствари догађале су се на мостовима, многе од њих сам чуо у причама људи или причама писаца о њима. Да ли мост са својим извијеним лучним осмехом уствари се уживљава у све те догађаје и приче? Да ли мисли о њима и да ли и он осећа као што то може човек?

Сунце ме је пробудило раном зором. Растресао сам се од јутарње зиме и тај трзај отерао је неколико птица које су стајале на мојим лучним рукама које држе две обале реке. Ах, како доминирам овако велики од најтврђег камена! Моја витка грађа која подсећа на срну у скоку одузима дах сваком посматрачу. Али истог тренутка мост осети неку самоћу јер помисли како је сам већ вековима. Зато поче да размишља о лепотама које га окружују како би отерао лоше мисли. Мост поново размишља о љубави две обале које су некада биле заједно и биле једно. Као спона између њих, он кроз своје камено срце осећа како чезну за снажним загрљајем.

Уздахнуо је дубоко и поново растерао птице. Схватио је да је његово постојање да спаја раздвојене и поново се уздиже поносно ка сунцу као симбол непобедиве љубави. Вековима постао је окамењени загрљај емље која не жели да се раздвоји од свог другог дела.

 

ПАВЛЕ ЛАЗОВИЋ V/4

Наставник: СУНЧИЦА БОЈОВИЋ