ЈЕДНА СМЕШНА ЕПИЗОДА СА ОНЛАЈН НАСТАВЕ

 

Тренутно је ситуација таква да је због епидемије школа замењена екраном рачунара. Наравнo, мени, као и већини мојих другара, то нимало није било драго. Ипак, колико год то било лоше, морам признати да су нас смешне епизоде са онлајн наставе развеселиле и вратиле у живот.

Једна таква ситуација одиграла се на часу ликовног. Сви смо наставници показивали своје радове. Када је прозвала једног друга, он је рекао да мора да потражи рад. У тражењу му је пролетео цео час. Напослетку, наставница се нашалила да би он свој рад могао потражити и у подруму, што се ње тиче. Изјавио је да га нигде нема. Враголасто је додао да је чак и своју изгубљену зимску капу пронашао и свеску из географије којој се одавно изгубио сваки траг. А наставница је на то одговорила да се чуди што у том његовом „царству“ није пронашао и неколико свиња. Смех се заразно ширио са наставнице на нас... Мени је цела ситуација била баш интересантна и насмејала ме до суза. Колики се неред иза њега видео, не би ме чудило да се и неко створење промолило.

Колико год ова ситуација и онлајн настава биле необичне и чудне, увек ће ту бити по неки весељак, попут нашег расејаног друга, да нас орасположи и насмеје до суза.

 

ДОБРИЛА ВРАТОЊИЋ VI/3

Наставник: СВЕТЛАНА КУЧ

СЛОБОДА ЈЕ СКУПА

 

За мене је слобода основно право сваког човека. Она је смисао живота.

Живети значи бити слободан. У друштву коме припадамо често нам се намећу туђа мишљења и ставови. Многи данас мисле да је права слобода могућност да радимо шта год хоћемо, без обзира на последице. По мом мишљењу, слобода је знатно сложенија. Са њом треба пажљиво поступати. Човеку је потребна, пре свега, да би могао да воли, да верује, да се нада и да буде оно што јесте. Слобода је када имамо право да свој живот сами организујемо и да га живимо онако како је за нас најбоље. Често је нисмо свесни. И не знамо колико је скупа, све док је не изгубимо. Она је слична ваздуху – човек дише ваздух не размишљајући о њему, сети га се само онда када га нема довољно и када почиње да се гуши.

Слобода је најскупља реч! А тајна њена лежи у храбрости. Они који нису спремни да се за њу боре, нису је ни вредни. Само слободан човек може бити срећан, јер као што народна пословица каже: ,,Човек без слободе, као риба без воде!”

 

ЛУКА ТОМАШЕВИЋ VII/1

Наставник: СВЕТЛАНА КУЧ

СЛОБОДА ЈЕ СКУПА

 

Када би питали људе да ли су слободни и да ли се осећају слободно, већина би вам рекла да јесу и да се тако осећају. Ипак, људи данас све више губе сопствену слободу, а да тога нису свесни.

Слобода је право на сопствено мишљење, деловање и одабир, без притисака других људи. Они који немају слободу су робови. Данас их је мање него у старом веку. А опет, с друге стране, чини се да их можда има и више. Данас смо сви на неки начин робови. Као што знамо, технологија се невероватно развила у последње време. Окружени смо рачунарима, телефонима, таблетима и осталим модерним справама за комуникацију. Ово звучи изузетно лепо, али све лепе ствари имају и другу страну медаље, па тако и технологија. Она је изузетно оружје за поробљавање, ако не и најбоље. Нарочито за децу, јер она најлакше постају робови. Како? Па тако што се деци телефони и други уређаји купују од малих ногу. Ово није слобода. Зар нисмо већ зависни од игрица и друштвених мрежа? Тренутно су ови извори забаве највећи профитери. Преко друштвених мрежа се данас углавном склапају пријатељства, што је тек велики проблем. Деца се све мање играју са другарима уживо. Тачније, играју се, али у виртуелном свету. Остали млади, као и одрасли, такође подлежу овом модерном ропству. Поред технологије, ту су још моћ и богатство. Људи би дали све само да би постали моћнији и богатији. У тој слепој трци занемарују праве вредности, у првом реду слободу. Појединима није проблем да убију или заробе кога само да би дошли до свог циља.

За мене, слобода је одсуство сваке зависности. Док размишљам о свему овоме, осећам се слободно. Али, у мени ипак трепери трачак стрепње да ћу можда и ја, са свима осталима, кад-тад постати роб.

 

ЛУКА ПАВЛОВИЋ VII/1

Наставник: СВЕТЛАНА КУЧ