Вести

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
ОДНОС ЧОВЕКА И ЖИВОТИЊА У ОБРАЂЕНИМ КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА
 
Као и у сваком односу, однос човека према животињама може бити различит. Неки људи се односе немилосрдно и безосећајно, повређују их. Ипак, постоје и људи који воле своје животиње и брину о њима, али, нажалост, таквих људи је мало.
У песми „Песма о керуши“ представљен је човек који повређује своју кују тако што узима њену штенад и баца их у воду. Није га занимало да ли ће је повредити. Био је себичан, суров и без милости, не питајући се како ће се керуша осећати након његовог страшног чина. Она је за њим трчала, завијала као да је плакала и молила, а од месеца јој се чинило да види своје жуто штене.
Сасвим супротно, у приповеци „Јаблан“ Петра Кочића дечак Лујо волео је бика Јаблана највише на свету. Пазио га је као очи у глави, два пута га на недељу солио, чак је и ужину делио са њим. Тепао ми је док је ручао, а за друге бикове није хтео ни да чује. Поносио се тиме што је његов „бак“ најјачи у околини. Док се Јаблан борио са царским биком, Лујо се плашио, али је ипак веровао у Јабланову победу.
У роману „Орлови рано лете“ дечак Николица добио је надимак Николица с приколицом, јер је његова Жуја свугде ишла са њим, чак и у школу. Били су нераздвојни и верни пријатељи. Када је нови наставник забранио да пас долази у школу, више ни Николица није долазио. Према Жуји се односио брижно и племенито, као што су то чинили бака и дека према гуски Алфонсини у роману „Мој дека је био трешња“. Сматрали су је паметном и цивилизованом.
Ако човек воли свог љубимца, и љубимац ће њега. Треба да будемо добри према животињама, јер онако како се односимо према њима, такви смо и као људи.
 
ДАЈАНА ДРАГИЋЕВИЋ VI/5
Наставник: АНА РОГОВИЋ

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
МОЈА БИОГРАФИЈА
 
Моје рођење је, колико знам и како су ми говорили, било много забавно. Рођена сам 23. 1. 2009. године. Доктори су одмах рекли да ћу бити врло висока.
Од дана када сам дошла на овај свет сви су ме заволели. Ко год би ме видео, уштинуо би ме за буцмасте обрашчиће. Моје друштво из комшилука било је стално поред мене. Нема дана када се не бисмо играли. По цео дан бисмо испробавали нове ствари.
Прве дане у вртићу провела сам плачући. Никако нисам хтела да идем у вртић све док нисам видела шта све има у њему. Касније сам једва чекала да идем, да се играм и учим нешто ново. Ипак, када би нам васпитачица задала нешто за домаћи задатак, ја бих се вратила кући сузних очију јер нисам могла да се сетим шта треба да урадим.
Прво што сам научила да нацртам била је кућица. Без врата, без крова, без прозора, без оџака, само је имала једну страну. Затим сам почињала да цртам некакве измишљене предмете. Полако смо почињали да пишемо слова. Најтеже ми је било да напишем ж. Васпитачица ми је на све могуће начине објашњавала како се оно пише, али није вредело. Научила сам свако друго слово, али ж никако. Такође, црна боја ми није задала ништа мање мука. На питање зашто не знам да покажем црну боју, говорила сам да је то због тога што немам такав лак за нокте. Много сам волела да узмем мамине лакове, да се сакријем и уместо да налакирам само нокте, лакирала сам целе прсте, постељину, паркет, луткине ноктиће...
Е, од поласка у први разред нисам имала никаквих проблема. Нисам волела свет око нас, али сам блистала у физичком вапитању. Када би ме неко питао који ми је омиљени предмет, одговарала бих да највише волим велики одмор. Данас не волим историју, а физичко је још увек моја велика љубав.
Како време тече, људи се мењају. Сви смо различити, али сви исписујемо аутобиографије.
 
ЈOВАНА ДАНИЛОВИЋ VI/5
Наставник: АНА РОГОВИЋ

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
МОЈЕ ДОБРО У ВРЕМЕНУ ЗЛОМ
 
Ускоро ће пролеће, а мени се чини као да је читав свет стао већ одавно. Ништа се није променило.
Људи и даље пролазе преплашени с маскама на лицу. И даље не идем нормално у школу. Мрско ми је што опет видим гужву испред ковид амбуланте. Сав се најежим када туда прођем и плашим се да ћу видети некога кога знам, неког блиског. Не могу да не приметим забринутост и тугу на бројним лицима. Шта да радим...станем на трен, удахнем дубоко и после учења крећем у акцију, од продавнице до апотеке, носим све што треба баки, деки, комшилуку... Надам се да ће лекови које носим помоћи мојим драгим. Вреди борити се, па макар и овако. И бака и дека су се давно вакцинисали, па су се опет разболели! Не знам шта да мислим о тим ђавољим вакцинама, а да не помислим на оне који их нису ни дочекали.
Размишљам о свим оним људима којима је забрањено да раде због ковида, па шта ће они јадни, како ће се изборити? Шта ће њихова деца када они не могу да плате честито рачуне и да једу? Само кад помислим на њих не буним се, шта год мама или бака спреме, добро ми је. Кад год ме питају шта желим, кажем да имам све и заиста тако мислим. Какав је ово живот? Ма, ово је одавно само преживљавање! Какво ми је ово детињство? Не могу са својим друговима да гласно навијам, кријем се око трибина. Не смемо да идемо на екскурзије, нема прослава, нема рођенданских журки... Нема летњих путовања ни преласка границе. Нема више радовања због изгубљених часова, јер идемо на неку представу или да гледамо филм у Дому културе... Што би рекао мој комшија Будо: ,,Нема чега нема!” Све је у неком хаосу и лудилу, као ноћна мора из које бих се што пре пробудио!
Мене интересује ко ће да одговара за све ово? Кога ће позвати да одговара за овај злочин светских размера? Ко је крив за небројене уништене животе? Што се не удруже светске силе у хватању кривца за овај биолошки рат? Где су тајне службе, што се не договоре представници? Мада, довољно ми је да погледам ово наше расуло. Народ је болестан и очајан...
Нисмо моји другови и ја неке особе које се лако предају, доћи ће дан када ће опет бити свега, само ћемо ми бити зрелији и одговорнији, па ћемо све то употребити за боље и срећније сутра!
Зато, море, ђаци треба да загреју столицу и уче. А ти, Боже, помагај!
 
АНДРИЈА ПЕТРОВИЋ VII/2
Наставник: АНА РОГОВИЋ

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
ОСОБА КОЈОЈ СЕ ДИВИМ
 
Особа коју волим, поштујем и којој се дивим је моја мама. Њено име је Драгана. Њене топле речи увек су искрене и праве, а њени савети све бриге могу решити. То је особа која нам је подарила живот, учила да ходамо и причамо, која се и даље труди да нам улепша одрастање, детињство и живот. Њено племенито срце пуно је нежности и разумевања. Она је наша највећа подршка. Ово је само делић онога што описује особу којој се дивим.

ВЕЉКО ЋЕТЕНОВИЋ III/5
Наставник: МИЛА ДОВИЈАНИЋ

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
,,Из ђачког пера настају нови светови" -
Најуспешнија литерарна остварења у овој школској години.
 
ОСОБА КОЈОЈ СЕ ДИВИМ
 
У школи, једног дана ове године, учили смо о Михајлу Идворском Путину. Гледали смо преко рачунара његову родну кућу.
Рођен је 9. октобра 1854. године у Идвору. Отац му се звао Константин, а мајка Олимпијада, познатија као мати Пијада. Он је господар електричних изума и почасни конзул Србије у Америци. Свој живот је описао у књизи „Са пашњака до учењака“. За њу је 1924. године добио Пулицерову награду, престижну америчку награду.
Његова мајка није знала да чита и пише, али је добро познавала Библију и живот Светог Саве. Рекла му је реченицу коју је памтио целог свог живота. У Америку је стигао са само пет центи у џепу. Није знао ни реч енглеског језика. Радио је тешке послове да би се школовао и учио језик.
Након пет година великог труда положио је пријемни испит за факултет. Четрдесет година је био цењени предавач на Универзитету Колумбија у Њујорку. Упоредо са тим је развијао научну каријеру. Помагао је сиромашним студентима у Србији. Свом презимену је додао презиме Идворски и никада није заборавио одакле је. Умро је 12. марта 1935. године. у Њујорку.
Особа којој се дивим је Михајло Идворски Путин.
 
ЛЕНА БОЈОВИЋ III/1
Наставник: РАДИНКА БОГДАНОВИЋ

О школи

Основна школа ''Милинко Kушић'' наставља традицију основне школе из Ивањице, отворене 1834. године и основне школе Шуме, отворене 1927. године. Решењем из 1955. године ове две школе спојене су у једну школу у осмогодишњем трајању. Убрзо затим ова школа добија данашње име, односно име народног хероја Милинка Kушића.

Радно време

Понедељак - петак: 07:00 - 15:00

© 2019 OŠ Milinko Kušić. Sva prava zadržana.

Search