Данас је у одељењу IV/2 реализована занимљива активност: Замена улога учитељице и
ученика.
На ЧОС-у, улогу учитељице имала је Лара Милорадовић. Радионицу је започела анализом паноа који је урадила и истакла кључне речи: другарство, емпатија, разумевање. Објаснила је значење речи афирмација па су ученици износили своја искуства. Кроз игру ,,Причљиве роде” поновили су појмове о толеранцији, али и шта није толеранција. Решење асоцијације: Толеранција, подсетило нас је на одговорност, уважавање, доброту, саосећање. Учитељица Лара објаснила је шта значи обзирност. Истакла је најактивније ученике. Потом је уследио интервју: Да ли ти је припрема за час одузела много времена? Да ли си имала трему? Шта те инспирисало да нам одржиш овако леп час?
Други час, Српски језик, припремила је Милица Марковић, тематски повезано са првим часом, јер је обрађивала песму Бране Црнчевића „Кад би мени дали један дан”. Час је почела решавањем ребуса, а потом решење-друг искористила за разговор о другарству, дељењу, доброти, усамљености. Издвојен је основни мотив, извршена анализа песме и потом уследило решавање асоцијације чијим је коначним решењем-прави пријатељ започело записивање порука песме. Поруке су нас подсетиле колико је важно да смо несебични и да смо срећнији када нешто поделимо. Уследила су питања: Да ли је тешко бити учитељ? Колико је тешко водити час? Зашто си била толико строга? Желиш ли да будеш учитељица када одрастеш?
На часу математике, Николина Јаковљевић је низом задатака проверавала усвојена знања о јединицама мере за површину. У том захтевном задатку помагао јој је Матија Марјановић. На крају часа предавачи су сагласни у оцени да је занимљиво, али веома тешко бити учитељ. Ученици су већ упоређивали предаваче па су закључили да Нина
није строга учитељица.
Час Природе и друштве обиловао је занимљивим активностима. Наставница Милица Вучићевић осмислила је занимљив ребус и још занимљивију игру којом су проверили усвојена знања о занимањима становништва и на који начин су животиње помагале људима у одређеним пословима. Постављала је питања, тражила да допуне одговоре, а када није било адекватног одговора, постављала је потпитања и мотивисала ученике да сами дођу до решења.Тражила је да се јављају остали ученици, да не пита исте. За тачна решења додатних задатака уписивала је смајлиће. Бити учитељица је тешко, јер тражи велику одговорност. Бринула сам да ли ће се други ђаци наљутити на мене ако их не прозовем. Много сам срећна што је час протекао како сам замислила.
За час Физичког и здравственог васпитања, Коста Ивановић је имао задатак да припреми: Шутирање из скока (мини-рукомет). Почео је час различитим облицима кретања, потом сет вежби обликовања тела и истезањем. Када су се ученици загрејали, прешао је на објашњавање скока. Пре тога поновио је правилно примање и бацање рукометне лопте,
као и правилно вођење лопте. Ученици су били мотивисани и сви су желели да изводе скок шут. Коста је извршио осврт на свој час и рекао да је много тешко бити наставник физичког, јер стално мораш да бринеш о деци да се неко не повреди.
На крају наставног дана могу рећи да сам задовољна и поносна, јер су ученици веома
озбиљно приступили свом задатку и потпуно одговорили захтевима часа.
Учитељица IV/2, Душица Савић
